Прича о мојим прецима
Радионица са студентима Факултета примењених уметности у Београду Одржана 2. јула, 2019, у КЦ Град Инструктори: Звездана Стојмировић (САД), и Оливера Батајић Сретеновић (Србија) |
|
Марко Шерер //////////// Мој деда, Велизар Шерер, био је филозоф. Увек ми је показивао фигуру Сократа на свом радном столу и понављао цитат: ,,Ја знам да ништа не знам.˝ Одрастао је у Шапцу и био је боксер али је каснио одлучио да постане филозоф. Овим плакатом желео сам да прикажем непредвидив пут ка мудрости: што више знамо, све више схватамо колико заправо не знамо. //////////// Marko Šerer //////////// My grandfather, Velizar Šerer, was a philosopher. He would always point to the figurine of Socrates on his desk and repeat the quote: “I know that I know nothing.” He grew up in Šabac and became a boxer, but later decided to become a philosopher. With this poster I wished to represent the unpredictable path to wisdom: the more we know, the more we realize how much in effect we do not know.
Вања Бајовић //////////// Фотографија са венчања маминих родитеља. Ми, потомци упијамо зраке исте луче која је горела над нашим прецима. Нажалост, из генерације у генерацију наша сећања постају све транспарентнија, а пламен ће једино остати неугашен кроз познање сопствене прошлости. //////////// Vanja Brajović //////////// A wedding photo of my mom's parents. We, the descendents soak in the rays of the same light that shone upon our ancestors. Sadly, from generation to generation, our memories fade, and the flame can only stay lit through the knowledge of our own history.
Olga Markalova //////////// Mama pre mene //////////// My mother and I weren’t always together. When looking through old photos I always find myself jealous of all that time I didn’t know her. In this project I collected some of her roles and ages that she spent without me and made that time closer in a way.