На Рогин гроб прислоњена је једна груба, необрађивана камена плоча, ваљда за то да означи да је поред Роге сахрањена његова супруга, наша прамајка Ранђија, мада на тој каменој плочи ни једна реч није написана. //////////// Leaning against Roga’s gravestone is a rough-hewn, unpolished slab, I believe to mark the next grave, of his wife, our matriarch, Randja, although there is no inscription on the stone at all.
Вода за пиће морала се теглити са доста далеког бунара, на корито код тог бунара морао се носити веш и тамо прати, понекад и по правом мразу, а све то је углавном падало на њу. //////////// Drinking water had to be hauled from a faraway well, the wash done in a troth by the well, even in freezing cold, and all of it fell mostly on her.
Oд Миће сам научио шта значе оне линије „изохипсе“, како се њима дочарава рељеф терена: показивао је то цртајући приближни топографски цртеж оближњих брда, Виса и Букове Главице... //////////// I learned from Mića what those lines “isohypses“ mean, how they describe the releif of a terrain: he demonstrated this by drawing a topographical sketch of the surrounding peaks, Vis and Bukova Glavica...
Једног пролећног дана 1945, чуо сам, на Партизанском Тргу, бившој Житној пијаци, са снажног звучника на бандери, исту песму, непромењену мелодију и скоро исте речи. //////////// One spring day in 1945, I heard the same ballad, of unchanged melody and slightly altered lyrics, from massive speakers teathered to a lampost on Partizan Square, the old Wheat Market.
Једне године на косидби на Тари, пошто му је ова била већ досадила, Раћа је стално измицао у кошњи испред других и пожуривао да се посао што пре заврши и да се бежи из Планине. //////////// Оne year during scything in Tara, Raća got very bored and kept rushing ahead of the others, nudging them to finish the job as quickly as possible, so they could leave the Mountain and head back home.